Mijenja li se odnos poslodavaca prema zaštiti na radu

Da je zaštita na radu sastavni dio posla to je svakako činjenica. Koliki je udio zaštite na radu kod kojeg poslodavca e to je nešto drugo. Upravo od toga koliko je uloženo, zavisi i koliko će biti vraćeno poslodavcu. Kad kažem uloženo, ne mislim samo na novac. Ipak kao i u svakoj grani biznisa (marketing, proizvodnja, finansije, prodaja...) poslodavac bi i po pitanju zaštite na radu volio da vidi neke grafike. Međutim gledajući grafike, poslodavac bi mogao doći do pogrešnih zaključaka. U kom smislu? Može se desiti da firma uopšte ne obraća pažnju na zaštitu radnika i da duži niz godina nema povreda niti profesionalnoh oboljenja. Dalje, može se desiti da firma ulaže ogromne pare u zaštitu na radu a da ipak ima puno povreda i profesionalnih oboljenja. To dolazi iz činjenice da je zaštita na radu izuzetno kompleksna nauka, splet društvenih i tehničkih nauka koje se međusobno prožimaju i ako stvari nisu poredane kako treba onda imamo problem.

 

Šta poslodavca motiviše da provodi mjere zaštite na radu? Da li je to ljubav prema radniku? Možda u nekim rijetkim situacijama, međutim, uglavnom se radi o interesu posladavca. Krajnji interes je naravno profit. Na koji način? Pored inspekcija, tužilaca i sudova koji mu dišu za vratom, danas imamo sve učestaliji trend da se za zaštitu i sigurnost radnika na radu više interesuju kupci! Interes takođe pokazuju i kreditori ali kupci su ljudi broj jedan u svakom slučaju.

Sa ovim "problemom" posebno se suočavaju naši izvoznici kojima nije jasno zašto se neki francuz, nijemac, holanđanin... interesuje koliko kod njega ima povreda na radu, hoće li njegov radnik pasti, hoće li sebi odsjeći prst, nosi li šljem, naočare i slično.

Interesuje ga iz tri razloga. Pouzdanost dobavljača, svaka povreda posebno teža i povreda sa smrtnim ishodom može da ugrozi i kontinuitet rada i proizodnje a na kraju može da dovede i do zatvaranja firme. Drugi razlog je trošak svaka povreda košta a tu cijenu na kraju plaća krajnji kupac. I treći razlog je ugled. Naime ovaj kupac posebno ako je u pitanju kupac sirovine dakle nedovršenog proizvoda kojeg on finalizuje pa prodaje krajnjem kupcu na tržištu, brine šta će biti sa njegovom prodajom ako krajnji kupac čuje da ovaj kupuje sirovine od neke firme gdje ljudi ginu. Dakle on ne želi da dovodi u pitanje ugled svoje komapnije.

Upravo zbog ova tri razloga vidi se pomak i postoji nada u bolje sutra po pitanju zaštite radnika.